Sažetak
Готово свако значајније место у Краљевини СХС/Југославији имало је бар један новчани завод. За вароши које су биле веће, то је значило постојање и по неколико локалних новчаних завода или филијала, што великих банака, што банака из непосредне околине. У Куманову је током 1921. године основана локална банка чији је првенствени циљ био да се утиче на националну свест становништва, а потом и да се њеним акционарима омогући профитабилно пласирање капитала акционара. Ова банка доносила је невелику, али пристојну зараду својим акционарима до момента када је отпочела банкарска криза у Краљевини Југославији и када су највећи дужници постајали инсолвентни. Како је највећи поверилац Кумановске трговачко-индустријске банке била друга банка, на њеном примеру могуће је видети да је ликвидација несолвентне банке, у договору са највећим веровником могла бити успешно спроведена, што је био редак случај на подручју Југославије током тридесетих година XX века. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, дат историјат не само пословања ове установе већ је обрађен и начин њене ликвидације, по ком повериоци нису били оштећени.