Sažetak
Прошло је више од једног века како је трећа димензија простора (ваздушни простор) постало значајно место одигравања борбених и неборбених активности. Способност ваздухопловних снага да извршава широку лепезу садржаја борбених дејстава и других активности из ваздушног простора обезбедило је развој нових квалитативних карактеристика модерних оружаних сукоба. Непостојање физичких ограничења, висока маневарабилност и динамичност, кратко време реакције, као и високи интезитет дејстава које ваздухопловне снаге изводе, омогућило је да ове снаге од Другог светског рата имају стратегијски значај у оружаним сукобима. Паралелно са развојем цивилизације, и настанком квалитативно нових технологија, развијају се скоковито унапређена технолошка решења која значајно мењају начин живота људи широм света, унапређујући га буквално из дана у дан. Свака технолошка генерација доноси нови степен цивилизацијског развоја доводећи човека као људског бића до нивоа симбиозе са модерним техничко – технолошким средствима. Несумњиво је да такав случај постоји и у развоју савремених борбених система оружја и опреме која се примењују у оружаним сукобим. Такав је случај и са револуционарним развојем нових бробених система и у ратним ваздухопловствима широм света. Развој савременог наоружања у ваздухопловним снагама најбоље је уочљив кроз развој ваздухоповних платформи беспосадног типа (беспилотне летелице). Развој ових средстава представља последицу надолазеће индустријске револуције четврте генерације и њихов значај у реализацији задатака у савременим оружаним сукобима је готово немерљив. Наиме, сваки сукоб доноси експонецинјални развој ових средстава, како у техничком, тако и у тактичком смислу. Развој ових средстава у савременим оружаним сукобима је континуиран процес који се одиграва на свакодневном нивоу на основу претходних искустава из тактичке употребе беспилотних летелица у конкретним борбеним дејствима.
Несумљиво је да је технолошки напредак ових средстава нешто што ће у будућности омогућити готово неограничену примену ових летелица у извршавању најразличитијих задатака без минималне опасности по људски живот стране која их примењује.
Овај рад, чији је основни циљ да опише беспилотну летелицу као средство за извршење широке лепезе задатака у нелимитираном ратном формату, се поред увода и закључка састоји још из три поглавља. У првом поглављу је извршено теоријско одређење беспилотне летелице као система оружја – опреме. У другом поглављу је анализирана употреба беспилотних летелица на примерима оружаних сукоба у Сирији и Нагорно – Карабаху. У трећем поглављу извршена је анализа потенцијалних ваздухопловних шаблона налета беспилотних летелица и дронова самоубица у борбеним дејствима.