Sažetak
Османско царство је почетком XX века било у великој кризи која се манифестовала на различите начине. Директна последица су биле побуне становништва, најчешће социјалне природе и нерешеног националног питања. Користећи се тренутном политичком ситуацијом, а у жељи да сачувају привилегије које су временом стицали на уштрб околног хришћанског становништа, Арбанаси су, под утицајем пропаганде османског државног апарата и Аустроугарске монархије, често дизали побуне широм Царства, а нарочито у Косовском вилајету. Османско царство које је у том тренутку већ било на умору је једини начин за даљи опстанак видело у гушењу побуна, уз учешће војске. Међутим, војска и већина официра углавном нису били заинтересовани да наредбе из Цариграда спроведу у дело. Један од официра, активни учесник збивања, био је Шемси паша. Последњих осам година живота (1900–1908) провео је у Косовском вилајету, истрајавајући на повереним задацима и гушећи побуну за побуном. Као представник „старотурцизма“ убијен је у Битољу приликом покушаја побуне младотурака. У раду се говори о деловању Шемси паше у Косовском вилајету кроз призму штампе на немачком језику.