Sažetak
Српска и југословенска држава уложили су велике напоре како би интегрисали Албанце у српско и југословенско друштво. Ни Краљевини Југославији не може се оспорити настојање да поради на уздизању овог света, привредном и културном, док је за социјалистичку Југославију неспорно да је много уложила у његову афирмацију, укључујући и политичку. Ничим се није могло угодити – албанско становништво трајно је остало незадовољно. Када су добили Покрајину, тражили су Републику, а ни са тим се не би задовољили већ би тражили независност. Данас видимо на шта се своди та независност: на право да се према својим суседима неалбанцима, у првом реду Србима, насиље може чинити некажњено. У противном, не би били задовољни ни независношћу нити би такву државу држали за своју. Зашто је то тако, казује историја. Овај рад је прилог разумевању те историје.