Sažetak
У раду је скицирана биографија Петра Стамболића, комунисте, учесника рата против окупатора и револуције, високог партијског и државног функционера за време комунистичке Југославије. Стамболић, родом из Брезове код Ивањице, као студент се у Београду повезао са напредним студентским покретом, блиским забрањеној Комунистичкој Партији Југославије (КПЈ). Напредовао је у хијерархији Покрајинског комитета а Србију, и рат дочекао као један од истакнутијих српских комуниста. У први политичких план избио је након 1948, када је изабран за секретара Централног комитета (ЦК) КП Србије и председника владе Народне републике (НР) Србије. Током 1957, прешао је на функције у федерацији, прво на место председника Савезне народне Скупштине 1957-1963. а потом председника Савезног извршног већа (СИВ) 1963-1967. Врхунац каријере доживео је након пада Александра Ранковића, у чијој је смени активно учествовао. Све до 1984. задржао је функције на савезном нивоу, у председништвима ЦК СК Југославије и СФР Југославије. Захваљујући личном ауторитету сматран за најутицајнијег функционера из Србије током седамдесетих и прве половине осамдесетих.