Sažetak
Тема овог рада је однос српских и албанских интелектуалaца према такозваном косовском проблему. Упркос релативно распрострањеном становишту да су интелектуaлци, на једној и на другој страни, одиграли одлучујућу улогу у заоштравању антагoнизама између Срба и Албанаца, и артикулацији националних интереса на једној и другој страни, у овом раду се брани становиште да утицај интелектуалаца није био одсудан, и то из више разлога. Приступи српских и албанских интелектуалаца решавању косовског проблема били су хетерогени, односно темељени на другачијим политичким позицијама. Исто тако, утицај интелектуалаца на јавно мњење био је двоструко ограничен: контролом медија од стране режима, и недовољном упућеношћу (и заинтересованошћу) шире јавности за интелектуaлну елаборацију проблема. На крају, интелектуална рецепција проблема на Косову, показало се, у највећем броју случајева није била ни довољно обухватна, нити је рачунала на спонтане изразе незадовољства, Албанаца и Срба са Косова, па је утолико у највећем броју случајева „каснила за догађајима’’.