Sažetak
Динамика развоја савремених геополитичких односа са тенденцијом заоштравања сукоба глобалних центара моћи додатно је усложена растом и развојем спољнополитичких амбиција регионалних сила, које теже да креирају нов глобални поредак. У том контексту није постигнут глобални консензус о одржавању светског мира и безбедности. Државе значајно мање политичке, економске и војне моћи, односно слабе државе или државе периферије, како би осигурале опстанак морају да се ослоне на сопствене снаге или приклоне актуелним војним савезима. У времену када број оружаних сукоба расте и захвата све делове света, укључујући Европу, поставља се питање да ли је војна неутралност најсигурнији начин одбране виталних националних интереса и најбољи концепт изградње политичког идентитета. Рад анализира савремене праксе изградње политике идентитета Европских држава кроз стратешке обрасце успостављања војне неутралности, као и специфичног положаја Србије у НАТО окружењу. Закључак је да Србија у свом спољнополитичком деловању мора да пронађе ефикасне механизме за имплементацију концепта војне неутралности кроз афирмацију политике идентитета и стратешке безбедносне културе.