Sažetak
Овај рад дефинише нове димензије националне безбедности које су производ измењеног стратешког окружења, кроз разматрање заједничког утицаја стратешке културе, глобализације и вештачке интелигенције. Сагледавање вештачке интелигенције у односу са стратешку културу и глобализацију у савременим трендовима олакшава нам разумевање магле у савременим изазовима националној безбедности. Савремена друштва су потпуно технолошки зависна, што се инхерентно одражава и на развој стратегије. Свака технолошка револуција је донела и измене у домену дефинисања стратегије, али пре тога и стратешке културе једног народа. Глобализација не значи да су стратешка ривалства завршена, напротив она ће непобитно наставити да постоје посебно у домену односа војно и технолошки најразвијенијих земаља. Технолошки примат у области вештачке интелигенције се може поредити само са временом убрзаног развоја и производње нуклеарног наоружања. Динамика развија супротстављених страна биће условљена пре свега брзином овладавања технологијама које подржавају вештаку интелигенцију. По први пут вероватно у историји, будуће глобализовано друштво без обзира на националне потенцијале омогућиће и мањим државама да својом стратешком културом пронађу место у новом светском поретку и да заједно са другим развијају равноправно вештачку интелигенцију. Закључак да веза између стратешке културе, глобализације и вештачке интелигенције сигурно постоји и захтева адаптибилност, иако је комплексна неопходно је да је познајемо и разумемо, прво да би разумели сами себе, а потом и непријатеља, конкурента или супарника.