Sažetak
одредбе о постављењу браниоца по службеној дужности у случајевима обавезне одбране нису од суштинског значаја за кривични поступак. Но, уколико се не би испоштовале одредбе о ангажовању браниоца у ситуацијама када је његово присуство неопходно (обавезна одбрана), нужно долази до озбиљних проблема које даље имају за последицу да ни једна одлука јавног тужилаштва и суда у погледу окривљеног не би била валидна односно законита. У раду смо укратко анализирали одредбе Законика о кривичном поступку које се односе на тему овог рада и указали на могуће проблеме и недоумице које могу настати. То су пре свега ситуације које се тичу самог односа окривљеног и постављеног браниоца по службеној дужности, њихове сарадње, тражење другог браниоца по службеној дужности од стране окривљеног, могуће несугласице између њих и потенцијалне опструкције и злоупотребе овог института пре свега од стране окривљеног (тзв. куповина времена), а ради повољнијег исхода самог кривичног поступка. С тим у вези, указано је на неколико таквих ситуација и како превазићи те недоумице и могуће проблеме које иначе нису обухваћене (предвиђене) одредбама ЗКП-а. Такође дат је и кратки осврт на Законик о кривичном поступку тзв. Косова у делу који регулише ове одредбе, те специфичности и разлике у односу на Законик о кривичном поступку Републике Србије.