Sažetak
Од свог постанка па до данас, службе безбедности имале су врло битну, често и пресудну улогу у свим важнијим догађајима који су се одиграли у државама од њиховог настанка. Ова улога је углавном зависила од интенција носилаца политичких система и карактера њиховог деловања. Јединствено за све службе безбедности у свету јесу предмети њиховог безбедносног интересовања, који у зависности од времена у коме се одвијају представљју одговоре на актуелне ризике и претње усмерене против државе и друштва у сваком смислу. Циљ овог рада jeсте да се научном дескрипцијом структурално презентују најчешће технике необавештајног рада служби безбедности, као инструмента помоћу којег организоване државе са позиције силе креирају своју спољну политику и међународни положај. У раду је комплексно дат приказ општег теоријског одређења необавештајног рада са његовом класификацијом и нормативним одређењем у појединим међународним документима. Посебан део истраживања односи се на идентификацију различитих облика необавештајног рада служби безбедности у пракси, у односу на организациони карактер и устројство саме службе безбедности, где су актуелна збивања на глобалном нивоу показала да је необавештајни рад служби безбедности, услед напретка нових информационих технологија, постао изузетно битна техника обавештајно-безбедносних система савремених држава и неизоставни безбедносни иструмент државе данас. Резултат овог истраживања су препоруке, да је неопходно интезивно јачање контраобавештајних потенцијала националних обавештајно-безбедносних система, као реакција на све идентификоване и будуће технике необавештајног рада служби безбедности. У раду је корипћен метод теоријске анализе и дедуктивни метод, за спознају и објашњење субверзивних и несубверзивних активности необавештајног рада служби безбедности.