Sažetak
Рад истражује социополитички положај ,,Српског покрета отпора” (1981-1989.) као лиминалног тела између друштвеног покрета и невладине организације. У раду се прво анализира да ли су друштвени покрету у СФРЈ могли бити алтернатива за невладине организације које су биле политички активне у ,,Западним земљама” и на који начин је овај покрет постао политички активно тело. Затим, поставља се питање да ли ће ,,Српски покрет отпора” антиципирати појаву невладиних организација у Србији које након распада СФРЈ, баве се положајем Срба на КиМ и у региону и теже решавању проблема која су званично у надлежности државе. Анализа показује да је ,,Српски покрет отпора” попримио одлике невладине организације, али се служио стратегијама друштвених покрета зато што термин ,,невладина организација” није био институционализован у социјализму и вође покрета нису имале легитимну основу за политички ангажман паралелно са државом као ванпартијско тело.