Sažetak
Предмет истраживања чини тематско-мотивска анализа романа Змајеви од папира (2008) Мире Оташевић, док се на основу семантичког плана и контекста доминантна стилска изражајна средства анализирају помоћу критеријума стилогености, односно њихове естетске функције у тексту. Проза Мире Оташевић засићена је експресивним фигуративним стилемама тако да циљ мотивско-тематске интерпретације јесте осветљавање њихове естетске вредности у тексту. Мотиви ватре, гнезда и градитељства, који представљају централну метафору, анализирани су кроз међуоднос са осталим стилским фигурама, стилским и лексичким инваријантностима и стилистичким поступцима и доприносе питању пожара као еклатантног политичког књигоцида, где мимогредно страдају књиге, „дегенерисана уметностˮ, али и жар појединца. Међутим, мотив светлуцаве ватре у роману, приказан кроз искричавост коју производи човекољубље, упућује на питање да ли је пожар производ ватре из које неизоставно настаје само пепео или постоји и луча чудесности. Циљ рада је да се представи „Мала антологија архитектуре паклаˮ, како приповедач назива своју бележницу, аналитичко-синтетичким методом у којој зло и чудесност света опстају у истој синтагми.