Sažetak
Култура, као комплексни друштвени феномен, представља интеграцију материјалних и духовних аспеката људског живота, обухватајући уметничке изразе, начине живота, обичаје, моралне вредности, језик и образовање. Овај рад истражује изазове и динамику управљања установама културе у Србији, са фокусом на њихову адаптацију савременим културним и економским токовима. Установе културе, као носиоци културног идентитета и наслеђа, имају задатак да подстичу стваралаштво и чувају културне вредности, а истовремено одговарају на захтеве ефикасног и одрживог управљања. С обзиром на сложеност културног сектора, успешно управљање овим установама захтева интердисциплинарни приступ који обухвата културолошке, социолошке, економске, политичке и естетске аспекте. У Србији, где установе културе делују у контексту посттранзиционих промена и променљивих друштвено-економских услова, њихов опстанак и развој зависе од способности да одговоре на кључна питања попут улоге на тржишту културе, модела финансирања, екстерне позиционираности и ангажовања публике. Иако ове установе примарно не теже остваривању профита, њихова одрживост почива на способности да ускладе уметничке слободе са захтевима тржишта. Рад анализира еволуцију приступа управљању установама културе у Србији, истичући значај подстицања стваралаштва и иновација као кључних покретача успеха и друштвене афирмације ових институција. Развојем нових модела управљања установе културе могу унапредити своју ефикасност, ојачати позицију у културном окружењу и осигурати континуирани раст креативних индустрија.