Sažetak
Породично предузетништво представља стуб локалних економија на Западном Балкану, али жене које у њему учествују често остају невидљиве у формалним структурама власништва, одлучивања и управљања. Увођење вештачке интелигенције у пословне процесе додатно компликује постојеће родне неједнакости. Са једне стране, вештачка интелигенција нуди нове могућности за дигиталну трансформацију и флексибилније моделе рада у оквиру породичног предузетништва, а са друге, репродукује постојеће облике дискриминације кроз алгоритамске пристрасности и неуједначен приступ технологијама. Овај рад анализира како се савремени начин живота одражава на положај жена у породичном предузетништву у светлу дигиталне трансформације и иновација заснованих на вештачкој интелигенцији. Рад отвара питање како се правно могу препознати и заштитити доприноси жена у дигитално трансформисаним породичним фирмама. Закључак указује на потребу за инклузивнијим дигиталним политикама, које вештачку интелигенцију не посматрају искључиво као технички, већ и као друштвено и правно релевантан феномен.