Sažetak
Овај рад истражује дубоке импликације примене вештачке интелигенције (AI) као инструмента политичког надзора у постконфликтним друштвима, са посебним освртом на случајеве Кине, Израела и земаља бивше СФРЈ, укључујући и посебно осетљиви простор АП Косова и Метохије. Анализа обухвата мултидисциплинарни приступ који укршта безбедносне студије, политичку теорију, дигиталну етику и социолошке перспективе, у циљу разумевања начина на који AI трансформише механизме контроле, праћења и доношења политичких одлука. У раду се полази од претпоставке да се у постконфликтним друштвима AI не користи само као технолошки алат, већ као средство за реконфигурацију државног суверенитета, наративне контроле и структурне доминације над политичким опонентима. Посебна пажња посвећена је феномену дигиталног ауторитаризма, експанзији биометријског надзора, алгоритамске дискриминације и геополитичке употребе података у контексту стабилизације или репресије. Кроз компаративну анализу Кине и Израела, као водећих држава у примени AI надзорних система, и њиховог трансфера технологија у друге делове света, укључујући Балкан, указује се на ризике по људска права, демократију и социјалну кохезију. На крају, рад износи препоруке за развој етичких оквира, регулаторних политика и међународних стандарда који би могли ограничити злоупотребу AI у контекстима крхких демократија и постконфликтних зона.