Sažetak
Овај рад се бави анализом одрживости обичаја изливања и паљења ратарских свећа као елемента нематеријалног културног наслеђа, са посебним освртом на савремене облике мобилизације заједнице и улогу православне цркве у очувању ове праксе. Истраживање се ослања на анализу релевантне етнолошке литературе, као и на теренске податке прикупљене током 2022. године у околини манастира Троноша. Посебна пажња посвећена је промени улога унутар локалне заједнице, при чему се наглашава активна иницијатива представника цркве у организацији и одржавању обичаја. У раду се разматрају стратегије адаптације обичаја савременим условима, као и механизми који омогућавају његово трајање. Циљ рада је да укаже на значај институционалне и симболичке подршке верске институције у процесу очувања одређених елемената нематеријалног културног наслеђа у савременом контексту.