Sažetak
Оснивањем Посланства Краљевине Србије у Петрограду (1879) отпочело је ново поглавље у српско-руским односима. Дипломатска сарадња званичног Београда са Царском Русијом била је изузетно разграната у периоду када се у српском посланству у Петрограду налазио дипломата Мирослав Спалајковић. У периоду од 1900. до 1904. године Спалајковић је обављао дужност секретара Посланства, а од 1913. до 1919. године вршио је функцију српског посланика у руској престоници. Посебно интензивирање српско-руских дипломатско-политичких односа и контаката уследило је након аустроугарског ултиматума Србији 1914. године, као и током ратних дејстава 1914. и 1915. године, али и у периоду привременог ратног затишја на Балкану. У том времену, у контексту територијалних уступака, настојало се да се удовољи интересима појединих европских држава ради реализације виших ратних планова великих сила, као и да се подстакне коначно решење словенског питања. Мирослав Спалајковић је од почетка рата до свог одласка из Русије активно радио на остваривању српских ратних циљева, као и на продубљивању српско-руских односа. У раду су анализирани поједини Спалајковићеви дипломатски дописи и извештаји, који пружају увид у турбулентна дешавања током првих година Великог рата, са посебним освртом на положај Србије и улогу Русије у тим сложеним ратним и геополитичким процесима.