Sažetak
Нове технологије утичу на образовни систем много више од многобројних дидактичких материјала јер бришу границе између формалних организованих окружења за учење у школама и могућности неформалног учења у слободно време и код куће. Нове технологије изазивају ученике и наставнике да усвоје потпуно нови приступ учењу и креирају дигиталне образовне просторе. Међутим, због сложености таквих система, развој окружења за учење страних језика заснованих на вештачкој интелигенцији прилагођава се хетерогености ученика, чиме се омогућава учење и вежбање језика који је још увек у развоју. Платформе вештачке интелигенције могле би олакшати наставу језика јер би се бавиле појединачним потребама и склоностима ученика, чинећи процес учења ефикаснијим. Интеграција вештачке интелигенције у наставу донекле побољшава исход ученика и њихово ангажовање ако се смишљено спроводи као допуна, а не као замена за наставнике у оквиру васпитно-образовног процеса. У процесу учења страних језика, вештачка интелигенција може бити допуна наставним материјалима за развој вештине писања, читања, слушања и говора на страним језицима. Отуда је циљ овог рада да се укаже на примену вештачке интелигенције на часовима језика, као и на досадашња научна истраживања у овој области, али и на предности и недостатке вештачке интелигенције у оквиру наставе страних језика.