Sažetak
Циљ овога рада јесте да пружи преглед најважнијих одлика језика права како у правној науци, тако у лингвистици, а нарочито у функционалној стилистици у оквиру које се језик права проучава као посебна врста административно-правног стила. Надовезујући се на наше истраживање из 2021. године о досадашњим проучавањима правног језика код нас, приступамо праву као феномену који је превасходно језички и који се реализује кроз језик. За лингвисте је важна разлика између правне одредбе и правне норме, дубинска структура правне норме, право као семиотички систем, идеологизација језика права, као и начин на који језик и правне норме обликују друштво. У раду су издвојене најважније карактеристике административно-правног стила, а посебно законодавно-правног подстила у оквиру ког се реализује језик права. Истиче се истовремена неодређеност прецизност језика права, редундантност језика права, његова интертекстуалност и друге важне особне. У закључку се указује на даље могуће правце проучавања језика права које би укључило сарадњу правника и лингвиста водећи рачун инхерентим одликама језика права.