Sažetak
Интерно расељена лица са Косова и Метохије представљају једну од најрањивијих друштвених група у постконфликтном периоду, а међу њима жене се суочавају са посебно сложеним и често невидљивим облицима правне и социјалне искључености. Иако Устав Републике Србије гарантује равноправност и заштиту основних права свих грађана, у пракси се уставноправна заштита расељених жена показује недовољно делотворном. У овом раду анализира се правни положај интерно расељених лица кроз родну перспективу, са фокусом на приступ правди, имовинска и породична права, заштиту од насиља, социјалну сигурност и право на повратак. Циљ рада је да се, кроз уставноправну анализу и модел родне осетљивости, допринесе разумевању положаја интерно расељених лица као кључног питања у оквиру укупне политике према Косову и Метохији.