Sažetak
Христоцентризам као најважније обележје хришћанске културе упућује на годишњи литургијски циклус склопљен према догађајима из Христовог живота у којем ценрално место има рођење и васкрсење Исуса Христа. Одељак литургике који се бави празницима године и њиховом богослужењу подразумева науку о празницима или хеортологију. У литургијском циклусу великих Господњих празника најважнији догађаји су празник Рођења Исуса Христа, Божић, и Васкрсење Христово. У раду се осветљава симболика хришћанских празника у делу једног од најзначајнијих писаца свих времена, Достојевског. Пажња се посвећује феномену празничног текста којим се као важним естетичким проблемом бави византијска естетика чијој области припада димензија духовне насладе и чији је врхунац духовна катарза. У књижевном делу Достојевског осветљава се верски празник као духовни контакт, субјектово надумно виђење суштинских основа бића, скривене истине духа, закони живота у свој целовитости и дубинској хармонији са Богом, доживљај учешћа у вечности. Истраживање празничног текста у лепој књижевности укључује дуг и озбиљан процес.