Sažetak
Епохално дело Едварда Саида „Оријентализам“ из 1978. године својом појавом покренуло је, не само критичко-теоретску област постколонијализма и питање сазнајне повлашћености, већ и својеврсни научни домино ефекат у истраживању концепта „другости“. Бугарска историчарка Марија Тодорова објављивањем дела „Имагинарни Балкан“ пружа нам увид у резултате примене Саидовог концепта оријентализма на Балкан – где се исти, због вишевековног деловања Османске империје посматра као отоманско наслеђе, односно Европски, унутрашњи „други“ – што је од стране Тодорове дефинисано као „балканизам“. У раду је обављено истраживање на који начин је иницијална стигматизација Балкана утицала најпре на развој балканистичког дискурса односно балканизма, а нешто касније и на појаву нове подкатегорије – „српски балканизам“.