Sažetak
Циљ овог истраживања био је да се испита предиктивна улога самопоштовања и асертивности у објашњавању негативног афективног статуса (депресивности, анксиозности и стреса) код 382 ученика средњих школа из Београда и Косовске Митровице, при чему су узете у обзир и полне разлике. У истраживању су коришћене скале самопоштовања и асертивности, као и ДАСС-21. Подаци су анализирани помоћу Пирсонове корелације, т-тестова и хијерархијске регресионе анализе. Утврђено је да је самопоштовање јак и конзистентан негативни предиктор депресивности, анксиозности и стреса у оба узорка. Асертивност је била значајан предиктор само у београдском узорку. Адолесценти из Косовске Митровице имали су значајно ниже самопоштовање и виши ниво депресивности и анксиозности. Девојчице су имале значајно више самопоштовање и ниво стреса од дечака. Самопоштовање представља кључни заштитни фактор за ментално здравље адолесцената. Налази наглашавају важност социокултурног контекста и имају импликације за развој циљаних превентивних програма.