Sažetak
Овај научни рад пружа мултидимензионалну и мултидисциплинарну анализу случаја трговине људским органима познатог као „Жута кућа“, позиционирајући га као критично раскршће ратних злочина, организованог криминала и дугорочних безбедносних изазова за регион Западног Балкана. Актуелност теме произилази из дугогодишњег континуитета српско-албанских односа и специфичних услова током оружаних сукоба крајем 1990-их година на простору Косова и Метохије, када су нестала лица, заробљени цивили и рањени борци постали лако доступне жртве за експлоатацију од стране организованих криминалних мрежа. Случај „Жута кућа“ илуструје начин на који ратне структуре могу бити трансформисане у криминалне мреже, које рањивост становништва користе за остваривање финансијских, политичких и стратегијских циљева.Теоретски оквир рада заснован је на теорији организованог криминала и концептима ратне и постконфликтне трансформације, што омогућава систематску анализу хијерархијских структура и интеграцију елемената паравојних формација у организоване криминалне мреже. Овај приступ омогућава дубље разумевање начина на који ратне организације функционишу као инструмент илегалне трговине људским органима, како се експлоатише нестабилност региона и које дугорочне безбедносне ризике такав феномен ствара за локално становништво и регион у целини.Методолошки, рад се ослања на квалитативну анализу, студију случаја и систематску анализу садржаја кључних докумената и извештаја, укључујући јавне налазе Карле дел Понте, извештај Дика Мартија, као и доступне извештаје међународних и локалних институција о истрагама и суђењима. Централни део рада анализира функционисање трговине органима, логистику, географске локације, идентификацију жртава и улогу одговорних актера, пружајући свеобухватан увид у организационе моделе и оперативне механизме криминалних мрежа.Закључци рада синтетизују налазе, осветљавају сложеност трговине људским органима у периоду након оружаних сукоба и наглашавају значај мултидисциплинарног приступа у разумевању кршења људских права и међународног хуманитарног права. Рад пружа основу за развој превентивних и репресивних мера, као и за даља истраживања феномена организованог криминала у ратним и постконфликтним окружењима.