Sažetak
Рад разматра страдање свештенства Српске православне цркве на простору Архиепископије београдско-карловачке током Другог светског рата. Циљ истраживања је да се прикаже сложен положај свештенослужитеља у условима ратних разарања, окупационе репресије и револуционарног насиља током рата. Истраживање је засновано на анализи архивске грађе, црквене документације, летописа, мемоарских извора и усмених сведочења, уз критичко упоређивање података. Резултати указују да је свештенство било изложено различитим облицима страдања: погибијама у бомбардовањима, хапшењима и интернирањима, као и убиствима која су се одиграла у контексту револуционарног терора. Посебна пажња посвећена је студијама случаја јеромонаха Емилијана и јереја Бранислава Марковића, чије судбине илуструју механизме локалних идеолошких обрачуна. Закључује се да страдање свештенства представља важан показатељ положаја Цркве у оквиру Архиепископије београдско-карловачке у условима окупације, ратних разарања и идеолошких обрачуна.