Sažetak
U radu se predstavljaju rezultati istraživanja tretmana Srbije na nemačkim, američkim, britanskim, francuskim internet sajtovima u periodu od januara do marta 2013. godine. Urađena je kvartalna kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja, koja je pokazala da su na 12 sajtova zabeležene 644 objave koje se odnose na dešavanja u Srbiji. Pored broja objava, istraživao se ton izveštavanja koji je preovlađujuće neutralan. Dobijeni rezultati pokazali su da se najčešće izveštava o sportskim manifestacijama, pa je shodno tome Novak Đoković srpska ličnost koja se najčešće pominje na izabranim sajtovima.
Od prvih istraživanja koja se odnose na tretman Srbije u stranim medijima prošlo je više od 100 godina. Hipoteza od koje se krenulo da se izveštavanje o Srbiji promenilo, delimično je potvrđena. Rezultati istraživanja su pokazali da iako su ratne godine i sankcije iza nas, novinari i dalje svaki put kada im to ide u prilog pominju Jugoslaviju, Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, ratove, siromaštvo. Zabeleženo je korišćenje stereotipa na verbalnom nivou, a Srbi su predstavljeni kao ratoboran narod, nacionalisti ili se na to dodaje i epitet „ekstremni“. Slika o Srbiji jeste drugačija nego što je to bio slučaj pre 100 godina, ali nedovoljno da bi se potvrdila hipoteza od koje se krenulo.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Reference
Bakić, J. (1999). Stereotipi o Srbija u javnostima pojedinih zapadnih nacija. Nova srpska politička misao, VII (1-2): 27–55. Posećeno 5. 2. 2015. URL:
http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/nspm/1-2/d003/html_ser_lat
Bakić-Hayden, M. (2006). Varijacije na temu „Balkan“. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju - Filip Višnjić.
Begenišić. Lj. (2013). Postali smo dobri preko noći. Večernje novosti, 2. jun 2013, str. 4.
Branković, S. (2009). Metodi iskustvenog istraživanja društvenih pojava. Beograd: Megatrend univerzitet.
Brigs, A. i Kobli, P. (2005). Uvod u studije medija. Beograd: Clio.
Ćurgus-Kazimir, V. (2003). Brušenje pameti. Beograd: Medijska dokumentacija.
Orvel, Dž. (1984). Tisuću devetsto osamdeset četvrta, Zagreb: August Cesarec.
Đerić, G. (2005). Pr(a)vo lice množine, Kolektivno samopoimanje i predstavljanje, mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju - I.P. „Filip Višnjić“.
Džajls, D. (2010). Psihologija medija. Beograd: Clio.
Fajgelj, S. (2004). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Gidens, E. (2003). Sociologija. Beograd. Ekonomski fakultet.
Glišović, Lj. (2011). Srbija u ogledalu nemačke štampe 1978-2006. Beograd: Službeni glasnik.
Goldsvorti, V. (2000). Izmišljanje Ruritanije. Beograd: Čigoja štampa.
Hall, S. (1997). Representation: Cultural Representations and Signifying Practices. London: Sage Publications ltd.
Ivanović, Ž. (1995). Medijski rat protiv Srbije. Beograd: Tanjug.
Kesić, O. (1995). Srbija mora umreti. U Medijski rat protiv Srbije. Beograd: Tanjug.
Lamza Posevac, V. (2006). Metode istraživanja u novinarstvu. Zagreb: Fakultet političkih znanosti.
Lojd, D. (2004). Šta mediji rade našoj politici. Beograd: Samizdat B 92.
Lorimer, R. (1998). Masovne komunikacije. Beograd: Clio.
Milivojević, S. (2004). Žene i mediji: Strategije isključivanja. Genero: časopis za feminističku teoriju, posebno izdanje, 15–29.
Ninković Slavnić D. (2011). Medijska reprezentacija grupnih identiteta. CM: Časopis za upravljanje komuniciranjem, 6(11): 15–38.
Radojković, M. i Miletić, M. (2008). Komuniciranje, mediji i društvo. Beograd: Učiteljski fakultet.
Ristović, M. (2003). Crni Petar i balkanski razbojnici. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju.
Rus-Mol, Š. (2005). Novinarstvo. Beograd: Clio.
Selesković, M. (1996). Srbija u nemačkom javnom mnjenju 1914-1918. Beograd: Izdavačko preduzeće „Rad“.
Spasić, I. (2008). Promene u Srbiji u perspektivi socijalnog učenja: retrospektiva jedne ideje. Filozofija i društvo, 3(37): 89–108.
Stojković, B. (2002). Identitet i komunikacija. Beograd: Fakultet političkih nauka.
Todorova, M. (2006). Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka XX vek.
Tomić, Z. (2009). News age. Beograd: Službeni glasnik - Čigoja štampa.
Valić Nedeljković, D. (2003). Stereotipi u medijima. Posećeno 17. 2. 2015. URL: http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=1143.
Vuković, S. (2007). Kako su nas voleli, antisrpska propaganda i razbijanje Jugoslavije. Novi Sad: Stilos.
Vuković, S. (2009). Etika zapadnih medija: antisrpska propaganda devedesetih godina XX veka. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci.
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da članak objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.
Licenciranje
Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa licencom Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 4.0 International (CC BY-SA). Dopušteno je da se delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi link ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno.
Korisnici su pri tome dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), kao i njegovu DOI oznaku. U slučaju objavljivanja u elektronskoj formi takođe su dužni da postave HTML link, kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu CM: Communication and Media, tako i sa korišćenom licencom.
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
Politika samoarhiviranja
Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Autori su obavezni da pritom navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u ovom časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija) i postave link, kako na DOI oznaku tog članka, tako i na korišćenu licencu.Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rada deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da je objave na ličnim veb stranicama (uključujući i profile na društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.), na sajtu institucije u kojoj su zaposleni u bilo koje vreme nakon objavljivanja u časopisu.
Odricanje od odgovornosti
Stavovi izneti u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznete u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.