Sažetak
Овај рад се бави сагледавањем злостављања на раду као теме „на граници“ теорије и праксе и кривичног и радног права, која представља новум за нашу доктрину и судску праксу из ког разлога јој до сада није била посвећена адекватна пажња. Стога ће се најпре одредити шта је то злостављање на раду и која све понашања потпадају под ову категорију у смислу домаћих правних аката који регулишу ову област. Такође, потребно је поставити и демаркациону линију између мобинга и дискриминације као другог најчешћег облика повреде достојанства на раду, будући да се ова понашања често поистовећују. С обзиром да се стиче утисак, судећи по шароликости судске праксе, да мобингу судије приступају на различите начине, биће неопходно анализирати стандарде доказивања и доказивости ових облика понашања који важе у кривичном поступку, а и оних који важе у радном спору као посебном парничном поступку. Напослетку ћемо дати изведене закључке и препоруке за унапређење проблема у овој важној области.