Sažetak
Апстракт: Као део безбедносне структуре државе цивилна заштита представља јединствен систем управљања организационим, техничким, економским и друштвеним активностима усмерених на заштиту и спасавање људи, материјалних и културних добара и животне средине од опасности природног, техничко-технолошког, ратног и другог карактера. Дуго је цивилна заштита била схватана као део политике „унутрашње безбедности“ и била је снажно повезана са идејом неприкосновености националног суверенитета. Различити концепти су развијени на националном нивоу у зависности од политичког система државе, њених капацитета, перцепције претњи и историјског искуства, у циљу стварања оптималног система заштите становништва. Последице великих природних и антропогених катастрофа допринеле су промени схватања цивилне заштите као система искључиво националног интереса, те су прекогранични ризици и претње побољшали међународну сарадњу и координацију на том плану. Циљ овог рада је да прикупи релевантне научне тезе и резултате истраживања за подстицање даље расправе о будућности цивилне заштите. Резултати рада би требало да укажу на чињеницу да је цивилна заштита и даље важна област националног суверенитета. Такође, требало би да покаже на неопходност њеног редефинисања и да мисија цивилне заштите Европске уније говори о целом пројекту ЕУ и једна је од најопипљивијих инструмената европске солидарности и процеса смањења ризика од катастрофа.
Кључне речи: цивилна заштита, катастрофе, међународна сарадња, солидарност, Европска Унија