Abstract
У Мађарској је 1989. године започео процес вестернизације и европеизације, што је, у условима глобалног преуређивања односа у свету, имало за последицу промену спољно-политичких и унутрашњих политичких парадигми при чему је успела да у протеклој деценији стави у први план и националне интересе. У таквом контексту се анализи стратешке културе Мађарске приступа из перспективе која ће акултурално и аисторијско сагледавање међународне политике неореалиста уоквирити сопственом културном и историјском димензијом. Предмет овог рада јесте испитивање промена стратешке културе Мађарске под утицајем промена на међународној политичкој и безбедносној сцени. Утврђивању образаца ,,финих“ промена стратешке културе на нивоу исказа практичне делатности безбедносне политике реализује се анализом стратешких докумената Мађарске о безбедносној политици. Измене исказа безбедносне политике била су нужна последица измењених околности на међународној сцени и потребе за помирењем темељних елемената који су дошли у однос сукобљавања. Дефинисање улоге оружаних снага јавља се као централни сегмент измене стратешке кулутре у постхладноратовској ери.
Кључне речи: стратешка култура, Мађарска, NATO, национална безбедност.