Sažetak
Анализама сеизмичког хазарда и сеизмичког ризика се у Републици Србији у већини случајева баве националне институције, док је сеизмичко микрозонирање у већини случајева занемарено иако представља битан елемент у тим анализама. Рад ће се бавити проблемима у подели надлежности и послова у овој области, као и значају самог посла који за резултат има отпорност инфраструктуре и друшва уопште када су елементарне непогоде у питању. У раду су приказани различити типови-нивои сеизмичког микрозонирања и објашњени су бенефити њихове примене приликом планирања и пројектовања грађевинских објеката и инфраструктуре, и пре свега “спуштања“ процене сеизмичког и геолошког ризика на ниво локалне самоуправе. Наглашена је важност спровођења теренских истражних геолошких и геофизичких радова како за потребе прецизније анализе сеизмичког ризика на конкретној микролокацији, тако и са аспекта геолошких ризика који се морају узимати у обзир приликом спровођења детаљне сеизмичке микрорејонизације. Кроз конкретне примере, објашњени сви ефекти које крајњи корисници као што су градови, општине али и индивидуални корисници могу имати од сеизмичког миркозонирања. Такође, приказано је како нове технологије могу помоћи да се хазарди и ризици мапирају, подаци деле а све у корист мулти-хазард приступа у дефинисању и процењивању ризика као и у даљој примени превентивних мера.