Нормативно уређење управљања континуитетом пословања у Републици Србији

Sažetak

Проблем који се обрађује у овом раду тиче се континуитета пословања, односно, управљања континуитетом пословања. Управљање континуитетом пословања се може схватити као једна од основних функција било које организације чије је успостављање и остваривање нужно за обезбеђивање наставка пословања и уједно функционисања организације у случају било каквог ометања изазваног потенцијално штетним догађајем. Са друге стране, није погрешно ову функцију разумети у контексту корпоративне безбедности, и то као њен интегрални део. Хипотеза која се поставља у раду јесте непостојање адекватног нормативног оквира управљања континуитетом пословања у Републици Србији. Аутор је у раду истраживао постојање нормативног уређења управљања континуитетом пословања примењујући анализу садржаја релевантне литературе, конкретно, правних прописа Републике Србије, стандарда и „добре праксе“ у овој области и прописа на нивоу Европске уније. Очекивани резултат рада јесте приказ докумената који садрже одредбе које регулишу управљање континуитетом пословања за Републику Србију, а потом и на нивоу који превазилази границе државе – за међународну арену у области континуитета пословања створену од стране државних и недржавних ентитета који за циљ имају свеобухватније разумевање и примењивање концепта континуитета пословања. Све до сада изнето, аутор користи како би у закључним разматрањима указао на нормативно уређење предметне области у Републици Србији, али и шире, на значај целокупне области континуитета пословања, као и на значај веће укључености државе у регулисање питања ове врсте.