Sažetak
Прегледом и анализом решења садржаних у референтним уставима европских држава, аутор настоји да систематизује облике нередовних околности који су уређени на уставном нивоу. Уочено је груписање у моделе према којима постоје опште одредбе о нередовним околностима, као и оне у оквиру којих су садржане одредбе које су појединачно посвећене ванредном стању, рату и стању природне непогоде. Од правила које упућује на генералну учесталост узајамних позајмљивања решења у уставима европских држава не одступа се значајно ни у области регулисања нередовних стања. Структура и нормативна систематика уставних аката често упућује на то да ли уставописац посвећује једнаку пажњу различитим облицима нередовних околности, као и да ли их третира обједињено или издвојено. Уставима су утврђени основи за проглашење појединачних облика нередовних околности, као и субјекти овлашћени на доношење одлуке о њиховом увођењу и укидању. Значајну тему у уставном нормирању која има додирних тачака са нередовним стањем чине ограничења људских права и основних слобода и њима је посвећена посебна пажња аутора рада.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array