Sažetak
Апстрактност меке моћи је утемељена на идеји или способности да се политички приоритети поставе на начин који обликује жеље других, повезивањем са невидљивим облицима моћи као што су култура, идеологија и институције. Регионална сарадња је део евалуације земаља западног Балкана на путу ка интеграцији у ЕУ и регионалне економије са циљем усклађивања са програмима и политикама приближавања ЕУ кроз „четири слободе“; трговина, инвестиције, мобилност и дигиталне интеграциј захтевају одговарајућа финансијска средства, прописе и институције, како би се постигле фундаменталне политичке и економске промене. Промене у том „капиларном ширењу власти“ нису видљиве све до самог краја, до тренутка потпуног освајања власти и моћи, како „меке“, тако и оне класичне.
Имплементације тих програма се врши кроз различите невладине организације, организације за борбу за демократију и заштиту људских права које често дејствују синхронизовано у међусобној синергији и медијски су промовисане. Кроз тај процес даје се простор остваривању културне хегемоније кроз коју Србија може деловати својом „меком моћи“ кроз очување идентитеа и религије као елемента који јачају и наглашавају национални идентитет Срба на Косову. У раду је исказана студија случаја на коју ће бити примењен концепт меке моћи у својим различитим итерацијама. Међународна заједница, предвођена САД-ом примењују и „меку моћ“ имплементацијом својих утицаја кроз региналну сарадњу шест држава Балкана, што је за Србију могућност да „меком моћи“ утиче на одржање идетитета српског народа на Косову.