Sažetak
Сажетак: Савремено задужбинарство имало је различите путеве у националним законодавствима европских земаља, зависно од правног круга којем та законодавства припадају. Ипак, основне карактеристике правних лица којa се оснивају у духу задужбинарства у земљама civil low-a Европе су једнаке или са незнатним разликама. Идеја Европске уније као тржишта са слободним протоком људи и капитала неминовно је водила томе да је ЕУ, заправо, веома сложен скуп правила која важе за земље чланице ове заједнице. Тржишни односи, као и све већи број задужбина и њихови све шире постављени циљеви довели су до тога да национална законодавства немају решења за настале ситуације или су она, често, у супротности са начелима ЕУ. Из овог полазишта разматран је предмет овог рада ‒ неопходност регулисања и решавања насталих ситуација у функционисању задужбина и фондација у Европи: стварањeм посебних правила на нивоу ЕУ, уједначавањем или хармонизацијом правила које се односе на ове непрофитне организације. Предмет је дефинисан због значаја теме у процесу развоја приватног права ЕУ у непрофитном сектору. Циљ рада је анализа правне регулативе која се односи на задужбине и фондације у националним законодавствима чланица ЕУ упоредноправно, али и анализа предлога за стварање јединствених правних правила.
Ključne reči
Reference
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.