Sažetak
Razvoj nauke i tehnologije dovodi do stvaranja novih pristupa u oplemenjivanju useva i različitih metoda za podsticanje povećanja produktivnosti viših biljaka. Jedna od najnovijih metoda je implementacija ekološki prihvatljive tehnike korišćenja pulsirajućeg elektromagnetnog polja niskih frekvencija (PEMP). U radu su prikazani rezultati uticaja elektromagnetne stimulacije semena soje na broj zrna po biljci, masu 1000 zrna i prinos zrna u različitim agroekološkim uslovima. Soja zauzima važno mesto u pogledu ishrane ljudi i životinja, jer seme soje obiluje bogatim sadržajem ulja, proteina i masti. U trogodišnjem istraživanju u periodu od 2013-2015 korišćena je sorta soje Valjevka, gajena pri različitim količinama organskog granuliranog živinskog đubriva formulacije 4:4:4 (kontrola – bez đubrenja, 750 kg.ha-1 i 1300 kg.ha-1). Pre setve, seme je bilo podvrgnuto stimulaciji elektromagnetnog polja niskih frekvencija (PEMP) u sledećim konfiguracijama: kontrola - bez stimulacije i stimulacija naizmeničnim magnetnim poljem (PEMP) sa indukcijom od 30 mT i vreme ekspozicije od 15 min. Utvrđeno je da je varijabilnost ispitivanih parametara zavisila od sva tri faktora i to na statistički značajnom nivou od 1%. Istovremeno, vrednosti ispitivanih parametara je bila najveća u 2014. godini uzgoja u odnosu na 2013. i 2015. godinu (izuzev mase zrna po biljci koja je bila najveća u 2013) pri đubrenju od 1300 kg.ha-1 i stimulaciji semena sa PEMP. Prosečan broj zrna pri stimulaciji semena bio je za 32,64% (77,82) viši nego bez PEMP (58,67). Masa 1000 zrna sa PEMP je iznosila 155,99 g, što je bilo više za 2,06% u odnosu na varijantu bez PEMP (152,83 g). Prosečan prinos zrna soje za sve tri godine istraživanja sa stimulacijom semena je bio 4,85% (3481,25 kg.ha-1) viši nego bez PEMP (3320,14 kg.ha-1). Stimulacija semana sa PEMP ima ekonomsku opravdanost, obzirom na rast cena soje na svetskoj berzi. Rezultati sugerišu da PEMP tretman semena soje ima potencijal u kvalitetnoj, bezbednoj i visoko rodnoj proizvodnji i da se suprotstavi neželјenim efektima poput suše i nedostatka đubriva.