Abstract
Kardiovaskularne bolesti su značajan uzrok smrti bolesnika sa transplantiranim bubregom. Rad je imao za cilj da analizira faktore rizika, patogenetske mehanizme razvoja kardiovaskularnih bolesti i da ukaže na klinički značaj ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolesti kod bolesnika sa transplantiranim bubregom. Analizirani su stručni radovi i kliničke studije koje se bave etiopatogenezom, dijagnostikovanjem i lečenjem kardiovaskularnih bolesti kod bolesnika sa transplantiranim bubregom. Povećana incidencija kardiovaskularnih bolesti kod bolesnika sa transplantiranim bubregom posledica je visoke prevalencije tradicionalnih faktora rizika (gojaznost, pušenje cigareta, hipertenzija, hiperlipidemija, diabetes mellitus), faktora rizika povezanih sa statusom transplantacije i njenim lečenjem (imunosupresivni agensi, obacivanje grafta, virusne infekcije (citomegalovirus) i faktora rizika povezanih sa hroničnim opadanjem funkcije alografta (anemija, opterećenje volumenom, hiperhomocisteinemija, oksidativni stres, sekundarni hiperparatireoidizam, mikroinflamacija). Među kardiovaskularnim bolestima najveću prevalenciju imaju hipertrofija leve komore, ishemijska bolest srca i srčana slabost. Rano otkrivanje bolesnika sa povećanim rizikom za razvoj kardiovaskularnih bolesti omogućava optimizaciju i individualizaciju imunosupresivne terapije, ostvarivanje ciljnih vrednosti faktora kardiovaskularnog rizika, a sve to u cilju smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta, povećanja preživljavanja alografta i boljeg kvaliteta života bolesnika sa transplantiranim bubregom.