Abstract
Efikasna nega svih vrsta trauma kao posledica povređivanja u saobraćaju je prioritet u svim zdravstvenim sistemima. Svake godine mnogi od 1,35 miliona izgubljenih života na globalnom nivou mogu biti spaseni i veliki deo invaliditeta povređenih mogao bi da se spreči ako bi brze i kompetentne prebolničke usluge bile dostupne na mestu gde se nesreća dogodila. Godine 2016. svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvestila je da su saobraćajne nesreće među 10 vodećih uzroka smrtnosti, posebno kod mlađe kategorije učesnika u saobraćaju gde dominiraju osobe muškog pola. Trijaža i protokol traume imaju za cilj da postojeće resurse sitema zdravstvene zaštite i civilnog sektora, upotrebe u korist što većeg broja povređenih. Smatra se da je vremenski interval između pojave saobraćajne nezgode i početka prve medicinske pomoći i zdravstvene nege, u određenom centru za traumu važan prediktor preživljavanja žrtve. Cilj ovog rada je bio, da se naglasi važnost korišćenja protokola prilikom zbrinjavanja povređenih i istaknuti značaj prehospitalnog zbrinjavanja i nege, za smanjenje motaliteta nakon povređivanja u saobraćaju. U ovom radu biće predstavljene informacije iz relevantnih izvora podataka: PubMed, MEDLAJN, SCOPUS i Srpskog citatnog ideksa i drugih relevantnih baza. Uvođenje i primena efikasnih trijažnih protokola, kao i formiranje lako dostupne mreže trauma centara, ključni su za poboljšanje prehospitalne nege i smanjenje smrtnosti. Ove mere omogućavaju brži odgovor na nesreće, optimalnu raspodelu resursa i poboljšanje ishoda za povređene, što je od suštinskog značaja za unapređenje sistema javnog zdravlja jedne države.