Sažetak
SAŽETAK
Neuroendokrini tumori predstavljaju čestu klinički enigmatsku grupu tumora, koja potiče od ćelija difuznog neuroendokrinog sistema. Incidenca pojave neuroendokrinih tumora rektuma je 0,86 na 100.000 stanovnika.
U našem radu prikazan je pacijent star 58 godina, upućen gastroenterologu zbog povremenog nadimanja trbuha i pozitivnog nalaza na testu fekalnog okultnog krvarenja. Gornjom endoskopijom je dijagnostikovana ulceracija u bulbusu duodenuma, koja objašnjava pozitivnost na okultno krvarenje. Kolonoskopijom je na desetom centimentru rektuma nađena sesilna polipoidna promena veličine 15 milimetara. Patohistološki nalaz je pokazao da se radi o intersticijskom kolitisu, bez elemenata malignih ćelija. Kompjuterizovana tomografija male karlice pokazala je tumorsku promenu u predelu rektuma koja je infiltrisala zid rektuma, bez propagacije u okolne strukture i bez uvećanih limfnih nodusa. Imunohistohemijski nalaz pokazao je da se radi o dobro diferentovanom neuroendokrinom tumoru, sa invazijom lamine muscularis propriae i pozitivnim bojenjem na hromogranin A i neuron specifičnu enolazu, a jedarni antigen Ki 67 bio je 17%. Vrednosti hromogranina A u serumu bile su tri puta iznad normale. Petnaest meseci nakon hirurške resekcije tumora komjuterizovana tomografija abdomena pokazala je multiple lezije u jetri. Octreoscan (scintigrafija somatostatinskih receptora) potvrđuje multiple lezije u jetri sa ekspresijom somatostatinskih receptora.
Prikazan je redak slučaj tumora, nespecifično dijagnostikovan, koji u vreme postavljanja dijagnoze i pored svoje veličine i infiltracije u mišićno tkivo, nije imao udaljene metastaze.
Ključne reči: neuroendokrini tumori, rektum, octreoscan.
Reference
Kloppel G, Rindi G, Anlauf M, et al. Site-specific bilogy and pathology of gastroenteropancreatic neuroendocrine tumors. Virchows arch 2007; 451(1): 9-27.
Obendorfer S. Karzinoide tumoren des dunndarms. Frankf Zschr Pathol 1907; 1: 426-430.
Rapport MM, Green AA, Page IH. Serum vasoconstrictor, serotonin: Isolation and characterization. J Biol Chem 1948; 176: 1243-1251.
Feldman JM, O’Dorisio TM. Role of neuropeptides and serotonin in the diagnosis of carcinoid tumors. Am J Med 1986; 81: 41-48.
Liu C, Crawfort JM. The gastrointestinal tract. In: Kumar V, Abbas AK, Fausto N, eds. Robins and Cotran Pathologic Basis of Disease, Seventh Edition. Philadelphia: Elsevier Saunders, 2005:797-875.
Damjanović S, Micev M, Petakov M, Đuranović S, Macut Đ. Gastroenteropankreatični neuroendokrini tumori, dijagnostika i lečenje. I izdanje, Beograd 2011: 2-21.
Kawahara M, Kammori M, Kaauchi H et al. Immunohistochemical prognostic indicators of gastrointestinal carcinoid tumors. Eur J Surg Oncol 2002; 28: 140-146.
Soga J. Erly-stage carcinoids of the gastrointestinal tract. Cancer 2005; 103: 1587-95.
Saito T, Ikenaga M, Yasui M, et al. A case of 7 mm rectal carcinoid with lymph node metastasis.Gan To Kagaku Ryoho 2009; 36 (12) 2251-3.
Onogawa S, Tanaka S, Kitadai Y, et al. Small rectal carcinoid with liph node metastasis diganosed prior to tretment. Eur J Gastroenterol Hepatol 2003 Feb;15(2):195-7.
Tomoda H, Furusawa M, Hayashi I, Okumura K. A rectal carcinoid tumor of less than 1 cm in diameter with lymph node metastasis: a case report and a review of the literature.Jpn J Surg.1990 ; 20 (4) :468-71
Vogelsang H, Siewert JR. Endocrine tumours of the hindgut. Best Pract Res Clin Gastroenterol 2005;19 (5) :739-51.
Kato M,Nishida T,Tsutsui S et al. Collision tumor of a carcinoid and carcinoma in the rectum. Nihon Shokakibyo Gakkai Zassi 2010 ; 107 (1) :61-9.