Sažetak
Cilj: Uloga fibrinoliznog mehanizma u riziku za nastanak venske tromboze i dalje je kontroverzna. Cilj rada bio je da se ispita uticaj tkivnog aktivatora plazminogena (t-PA), inhibitora aktivatora plazminogena-1 (PAI-1) i trombinom aktiviranog fibrinoliznog inibitora (TAFI) na rizik od nastanka prve epizode venske tromboze.
Metode: Istraživanje je obuvatilo 100 ispitanika sa trombozom dubokih vena i 100 ispitanika bez pretodne istorije venske tromboze. Globalna fibrinolizna aktivnost je procenjivana euglobulinskim vremenom lize koaguluma (EVLK). Za određivanje koncentracija t-PA i TAFI korištena je ELISA metoda. Za određivanje koncentracije PAI-1 korišten je metod hromogenog supstrata.
Rezultati: Nije dobijena statistički značajna razlika pri poređenju t-PA i PAI-1 između pacijenata i kontrola. Pacijenti su imali značajno veću koncentraciju TAFI u poređenju sa kontrolama. Analizom relativnog rizika uočeno je trostruko povećanje rizika od venske tromboze povezano sa suprimiranom fibrinoliznom aktivnošću. Osnovni OR bio je 2.70 (95% CI 1.22-5.98) a nakon prilagođavanja za confounding OR je iznosio 3.02 (95% CI 1.26-7.22). Povišene koncentracije TAFI pokazale su uticaj na rizik od nastanka venske tromboze, obizom na osnovni OR od 2.18 (95% CI 1.19-3.99) i prilagođeni OR od 2.25 (95% CI 1.16-4.35), što ukazuje na dvostruko povećanje rizika od nastanka venske tromboze povezano sa povišenom koncentracijom TAFI.
Zaključak: Suprimirana funkcionalnost fibrinoliznog mehanizma trostruko povećava rizik od nastanka tromboze dubokih vena, dok povišen nivo TAFI dvostruko povećava ovaj rizik. Nivo plazminogena, t-PA i PAI-1 nema uticaj na rizik od nastanka venske tromboze.