Sažetak
Uvod: Oralno zdravlje može na mnogo načina uticati na mentalno zdravlje, i obrnuto. Anksioznost značajno utiče na oralno zdravlje i može dovesti do bolesti desni, karijesa, suvih usta i bruksizma, kao i do loših navika u održavanju oralne higijene. Ciljevi naše studije bili su da se ispita prevalenca anksioznosti među studentima medicine i da se utvrdi uticaj anksioznosti na navike u oralnom zdravlju i samopercepciju oralnog zdravlja.
Metode: Ova studija je sprovedena kao studija preseka. Obuhvatila je studente medicine sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Srbija. Za kvantifikaciju nivoa anksioznosti korišćena je Zungova skala samoprocene anksioznosti (SAS), a za procenu samopercepcije oralnog zdravlja korišćen je Upitnik o oralnom zdravlju za odrasle. Podaci su analizirani pomoću SPSS softvera, hi-kvadrat test je korišćen za utvrđivanje korelacije između kategorijalnih varijabli, a Bonferoni analiza za precizno određivanje značajnosti između grupa.
Rezultati: Procena samopercepcije anksioznosti pokazala je da 39% studenata ima simptome anksioznosti. Utvrđena je značajna pozitivna korelacija između anksioznosti i pola, kao i samopercepcije stanja desni. Značajna negativna korelacija utvrđena je između anksioznosti i stida zbog zuba, izbegavanja osmeha i korišćenja konca za zube. Post hoc Bonferoni analizom utvrđeno je da žene češće ispoljavaju anksioznost nego muškarci, da je bolje zdravlje desni povezano sa nižim nivoom anksioznosti, da je osećaj neprijatnosti zbog zuba ili izbegavanje osmeha povezan sa višim nivoom anksioznosti, a neočekivano, korišćenje zubnog konca bilo je češće među studentima sa anksioznošću.
Zaključak: Uticaj anksioznosti na oralno zdravlje nije dovoljno prepoznat. Otkrili smo visoku prevalencu anksioznosti među studentima medicine i utvrdili povezanost sa određenim aspektima oralnog zdravlja. Studenti medicine predstavljaju ranjivu grupu i programi promocije i prevencije bi trebalo da budu dostupniji.
Ključne reči
Array
Array
Array