Sažetak
Uvod
Moždani natriuretski peptid potvrdio je svoju prediktivnu vrednost u stanju srčane insuficijencije, ali njegov značaj kao prediktora ishoda nakon LVAD ugradnje nije obrađivan u dovoljnoj meri da bi se postavili nedvosmisleni zaključci. Cilj istraživanja je da ispita značaj BNP-a kao parametra koji može ukazivati na ishode lečenja u različitim postimplantacionim vremenskim periodima.
Metode
Učinjena je retrospektivna kohortna studija analizom medicinske dokumentacije 87 bolesnika kojima je LVAD uređaj ugrađen u Univerzitetskom Kliničkom Centru Srbije od 2014.godine do 2020. godine. Analizirana je korelacija nivoa moždanog natriuretskog peptida sa ishodima nakon operativnog lečenja.
Rezultati
Preoperativni BNP je u proseku bio za sve pacijente 1244 pg/ml. Ejekciona frakcija je u proseku bila 15% (medijana), ESD 6,80cm, a EDD 7,70cm. 81 bolesnik bio je NYHA klasa 4, a 6 bolesnika NYHA klasa 3. U odnosu na vrednost BNP da li je preoperativno bila manja ili veća od 1000 pg/ml nije nađena značajna razlika u ukupnom preživljavanju pacijenata nakon ugradnje LVAD pumpe (Log Rank (Mantel-Cox) test, p=0,838). Vrednost BNP –a postoperativno se smanjivala od 358 pg/ml 3 meseca nakon operacije do 136 pg/ml 5 godina nakon operacije (Friedman test, p<0,001). Vrednosti BNP negativno je jako povezan sa EF (pad vrednosti BNP-a , a rast vrednosti EF), a pozitivno jako sa EDD, ESD i NYHA klasom (pad vrednosti BNP-a i pad vrednosti EDD,ESD i kategorije NYHA).
Zaključak
Preoperativni BNP-a nije adekvatan prediktor ishoda nakon LVAD ugradnje, ali postimplantacioni pad vrednosti BNP-a visoko korelira sa parametrima koji ukazuju na poboljšanje kliničkog statusa i pozitivnim promenama na miokardu i dugoročnim preživljavanjem.
Ključne reči: LVAD, BNP, srčana slabost, reverzni remodeling, NYHA