Sažetak
Uvod: Antifosfolipidni sindrom (AFS) je povezan s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti usled interakcije tradicionalnih faktora rizika i antifosfolipidnih antitela na endotel. Cilj ove studije bio je analiza fizičke aktivnosti (FA) kod srpskih AFS bolesnika i njena povezanost s progresijom ateroskleroze.
Materijal i metode: Ispitan je 51 bolesnik sa AFS-om (29 sa primarnim AFS-om, PAFS, prosečne starosti 44.0 ± 11.5 godina, i 22 sa AFS-om udruženim sa SLE-om, sAFS prosečne starosti 48.4 ± 11.7 godina) korišćenjem IPAQ upitnika, prevedenog na srpski jezik. FA je analizirana kroz domene: slobodno vreme, kućne aktivnosti, posao i transport, i klasifikovana u nizak, umeren i visok nivo. Svim ispitanicima urađen je Doppler ultrazvučni pregled karotidnih arterija radi utvrđivanja prisustva plakova.
Rezultati: Ukupna FA u PAFS kretala se od 0 do 26.880 MET-min/nedeljno a u sAFS od 0 do 19.200, sa najvišim vrednostima za posao i kućne aktivnosti, a najnižim za slobodno vreme. Većina bolesnika imala je nizak ili umeren nivo FA (37,3% i 43,1%). Pacijenti s nižim skorom FA imali su značajno veću prevalencu karotidnih plakova, razlika je bila značajna za FA velikog intenziteta (p=0.001) i ukupnu FA (p=0.002).
Zaključak: Mladi AFS bolesnici u Srbiji imaju uglavnom nizak ili umeren nivo FA, s najnižim vrednostima u slobodnom vremenu. Nizak nivo FA povezan je s progresijom ateroskleroze, naglašavajući važnost promocije fizičke aktivnosti u ovoj populaciji.