Sažetak
Uvod: Primena isoproterenola s. izoprenalina (1-(3,4-dihidroksifenil)-2-izopropilaminoetanolhidrohlorid; ISO), sintetskog β-adrenergičkog agoniste, može izazvati ishemiju, toksičnost, nekrozu ili infarkt srčanog tkiva kod pacova.
Cilj rada: Utvrđivanje dinamike produkcije biomarkera oštećenja miokarda (aspartat transaminaza (AST), laktat dehidrogenaza (LDH), kreatin kinaza (CK) i visoko-senzitivni troponin T (hsTnT) sa promenama na elektrokardiogramu (EKG), tokom subkutane aplikacije ISO kod pacova mužjaka soja Wistar.
Materijal i metode: Sve eksperimentalne životinje (n = 23) podeljene su u dve grupe: kontrolnu grupu (n = 11) tretiranu fiziološkim rastvorom, tokom dva uzastopna dana (dnevno 0,2 ml/kg t.m., s.c); i ISO grupu (n = 12) tretiranu izoprenalinom, tokom dva uzastopna dana (dnevno 85 mg/kg t.m., s.c). Kontrolnim i eksperimentalnim životinjama je uzorkovana krv iz repne vene za određivanje biomarkera oštećenja miokarda u serumu, i registrovan je EKG (n= 6) pre aplikovanja, kao i 48 h nakon aplikovanja prve doze fiziološkog rastvora, odnosno izoprenalina.
Rezultati: U odnosu na kontrolnu grupu, u kojoj nije registrovano povećanje serumske aktivnosti bilo kog biomarkera (p > 0,05), niti značajnije promene na EKG zapisu, u eksperimentalnoj ISO grupi je pokazano značajno povećanje serumske aktivnosti dva klinički značajna biomarkera akutnog oštećenja/akutnog infarkta miokarda (AIM), CK (p = 0,05) i hsTnT (p < 0,01), kao i prisustvo patoloških promena na EKG zapisu, u vidu elevacije ST segmenta (> 1mm).
Zaključak: Dobijeni rezultati potvrđuju stavove prethodnih studija, da aplikacija izoprenalina predstavlja adekvatan model za eksperimentalnu indukciju akutnog oštećenja miokarda, odnosno AIM, i time „zlatni standard“ za ispitivanje potencijalnih kardioprotektivnih efekata farmakoloških i ne-farmakoloških terapijskih modaliteta, u cilju smanjenja stepena lezija i poboljšanja postinfarktne funkcije miokarda.
Ključne reči
Izoprenalin
Biomarkeri oštećenja srca
EKG
Pacov