Sažetak
Од касне јесени 2019 године, па почетком 2020. godine инфекција SARS-CoV-2 постаје највећи глобални изазов здравствених система широм света. Kарактеристично за сусрет са болешћу узрокованом COVID-19 било је одређено лутање у механизмима деловања вируса, његових последица, а тиме и у терапији. Различите манифестације болести потврђују претпоставку да се ради о системској инфекцији са респираторним системом као улазним путем. Вирус SARS-CoV-2 при томе има велике импликације на кардиоваскуларни систем. Пацијенти са кардиоваскуларним факторима ризика, укључујући мушки пол, поодмакло животно доба, дијабетес, хипертензију и гојазност, као и пацијенти са утврђеном кардиоваскуларном и цереброваскуларном болешћу идентификовани су као посебно осетљиве популације са повећаним морбидитетом и морталитетом од COVID-19. Ефекти на кардиоваскуларни систем по свему подсећају на друге болести изазване овом групом вируса. О поремећајима функције постоје биохемијске, електрокардиографске и ехокардиографске потврде. У основи јесте имуним одговором изазвана упала ткива, што за последицу има протромбогеност као доминантни и највећи проблем, скопчан са највећим ризиком могућег лошег исхода.
COVID-19 je системска болест са бројним и различитим реперкусијама на кардиоваскуларни систем која може довести до појаве свих кардиоваскуларних болести које пацијент раније није имао, или до значајног погоршања постојеће кардиоваскуларне болести. Стање после болести у већини случајева такође значи и опоравак, али потребан је велики опрез због могућих временски удаљених компликација. С обзиром да на крају постоји висок ризик од смрти, неопходно је применити све расположиве мере, посебно у области превенције тромбоемболијских компликација, као фактора највећег ризика од лошег исхода.