Sažetak
Uvod: Smatra se da karcinom bubrežnog parenhima pripada tumorima čijem nastanku, ali i progresiji doprinosi narušena redoks ravnoteža. Mnoge studije fokusirane su na pronalaženje potencijalnih biomarkera rizika, kao i prognostičkih biomarkera za ove tumore, što bi doprinelo ranom otkrivanju i praćenju progresije ovog karcinoma. Među kandidatima su i polimorfizmi gena za enzime superoksid dizmutazu 2 (SOD2) i glutation S-transferaze (GST).
Cilj: Cilj rada bio je da se ispita uloga polimorfizama gena za SOD2 i pojedinih GST u nastanaku papilarnog karcinoma bubrežnog parenhima (pKBP), kao i njihov uticaj na preživljavanje obolelih.
Materijal i metode: U studiju je bilo uključeno 39 pacijenata i 336 kontrolnih ispitanika. SOD2 (rs4880), GSTA1 C69T, GSTM1, GSTT1 i GSTP1 (rs1695) polimorfizmi određeni su odgovarajućim PCR metodoma. Nivo 8-hidroksi-2′-deoksiguanozina (8-OHdG) i benzo(a)piren diol epoksid (BPDE)-DNK adukata je određivan ELISA metodom. Uticaj ispitivanih polimorfizama na postoperativnu prognozu ispitivan je na osnovu raspoloživih podataka o preživljavanju.
Rezultati: Nije uočena statistički značajna povezanost SOD2, GSTA1, GSTM1 i GSTT1 genskih varijanti sa rizikom za nsatanak pKBP (p>0,05). Međutim, nosioci GSTP1 varijantnog genotipa imali su značajno veći rizik za nastanak karcinoma u odnosu na nosioce GSTP1 referentnog genotipa (OR = 16,103, 95% IP = 2,036 – 127,398). Nije uočena statistički značajna povezanost varijantnih genotipova sa sadržajem 8-OHdG i BPDE-DNK adukata (p > 0,05). Ispitivani polimorfizmi nisu se pokazali statsistički značajnim prognostičkim faktorima u preživljavanju obolelih iako je uočeno kraće prživljavanje kod nosilaca SOD2 varijantnog i GSTM1 refefrentnog genotipa (p > 0,05).
Zaključak: Rezultati ove studije pokazali da je GSTP1 varijantni genotip udružen sa povećanim rizikom od nastanka papilarnog karcinoma bubrežnog parenhima. Da bi se u potpunosti razjasnila uloga ispitivanih polimorfizama u nastanku i progresiji karcinoma, nezavisno ili udruženo sa već utvrđenim faktorima rizika, neophodna su dalja istraživanja na većem broju ispitanika.