Sažetak
Eozinofilni ezofagitis (EoE) je inflamatorno stanje koje se karakteriše intraepitelnom eozinofilnom infiltracijom praćenom disfunkcijom jednjaka. Patofiziološki mehanizam EoE još nije dobro poznat, postoji nekoliko faktora koji učestvuju u patogenezi, kao što su imunitet domaćina, faktori životne sredine i genetski faktori. Savremena dijagnostika EoE treba da obuhvati: kliničke manifestacije (disfunkcija jednjaka), biopsiju jednjaka sa najmanje 15 eozinofila po polju velikog uveličanja i odsustvo druge patologije koju karakteriše povećan broj eozinofila. Najčešći simptomi kod odraslih su disfagija, gorušica, zastoj hrane u jednjaku i bol u grudima. Deca se obično prezentuju mučninom i povraćanjem, anoreksijom, gorušicom, regurgitacijom, pečenjem u grudima i bolovima u stomaku. Endoskopski, pacijente sa EoE karakterišu uzdužne brazde (vertikalne linije, tamnije od okolne sluzokože), trahealizacija jednjaka (brojni transverzalni prstenovi, kao kod traheje), eksudat (beli plakovi), edem (smanjena vaskularizacija sluzokože), strikture i “crepe-paper” sluzokoža (krhkost sluzokože i kidanje tokom endoskopije). Histološke karakteristike EoE mogu se podeliti na major i minor kriterijume. Major kriterijumi uključuju: intraepitelnu infiltraciju eozinofilima (>15 eozinofila/HPF), eozinofilne mikroapscese (≥ 4 eozinofila u kolekciji), eozinofile koji zauzimaju spoljašnji sloj skvamoznog epitela, ljuštenje epitela i degranulaciju eozinofila. Minor kriterijumi uključuju: hiperplaziju bazalne zone epitela jednjaka, produženje epitelnih papila, intracelularni edem i subepitelnu fibrozu. Da bi se postavila adekvatna dijagnoza, treba isključiti sva ostala stanja povezana sa povećanim brojem eozinofila. Najčešća i najvažnija diferencijalna dijagnoza je gastroezofagealna refluksna bolest (GERB). Lečenje EoE obuhvata: inhibitore protonske pumpe (PPI), kortikosteroide (lokalne i sistemske), eliminacionu dijetu i dilataciju jednjaka.