Sažetak
Bolničke infekcije predstavljaju značajan rizik po pacijente i veliko opterećenje za bolnice i zdravstvene sisteme. Zbog toga što mogu značajno uticati na ishod lečenja, rigorozne mere prevencije i kontrole su ključni vidovi intervencije u smanjivanju njihove učestalosti. Usled sve rastućeg problema antimikrobne rezistencije, dodatno pogoršanog COVID-19 pandemijom, terapijskih opcija za bolničke infekcije je sve manje, pogotovu u intenzivnim negama gde su uzročnici rezistentni na mnoge antibiotike koji su trenutno dostupni i u upotrebi. Nadzor nad bolničkim infekcijama uključuje kontinuirano praćenje uzročnika, tipova infekcija, kao i stepena antimikrobne rezistencije. Ovi podaci pomažu u izboru intervencija za sprečavanje, ali i daju smernice u izboru empirijske i ciljane terapije. Uz kliničke, epidemiološke, i mikrobiološke podatke, ekonomske analize su neophodan aspekt nadzora nad bolničkim infekcijama, jer daju uvid u finansijsko opterećenje na bolnice koje su odgovorne za sprovođenje adekvatnih mera. Srbija je, prema nacionalnim podacima, zemlja sa niskom stopom prevalencije bolničkih infekcija, ali sa jednim od najvećih indeksa antimikrobne rezistencije u Evropi. Ovakvi rezultati pokazuju da su neophodne sistemske promene, uključujući i racionalniju primenu antibiotika i obrazovanje opšte populacije ali i lekarskog osoblja, kako bi se sprečilo dalje širenje ovog problema koji može značajno uticati na dalje lečenje bolničkih infekcija.
Ključne reči
Array
Array
Array