GORNJI VRATNI SIMPATIČKI GANGLION, SATELITSKE GLIJALNE I NERVNE ĆELIJE

Sažetak

Gornji  vratni  simpatički ganglion (GVSG), ovalnog vretenastog oblika, je najviši i najveći od tri vratna gangliona simpatičkog niza gangliona koje vaskularizuje ushodna ždrelna arterija, grana spoljašnje karotidne arterije. GVSG svojim postganglijskim simpatičkim vlaknima inerviše organe glave i vrata, a preko gornje srčane grane takođe i srce. GVSG sadrži dve glavne vrste ćelija, satelitske glijalne ćelije (SGĆ) i ganglijske nervne ćelije (GNĆ). SGĆ se nalaze u ganglionima perifernog nervnog sistema (PNS), prekrivaju i blisko obuhvataju tela GNĆ u senzornim, parasimpatičkim i simpatičkim ganglionima. SGĆ aktivira zapaljenjski proces ili povreda nerva što im omogućava interakciju sa bliskim neuronima, kao i prenošenje signala preganglijskim simpatičkim sinapsama. Ove promene doprinose hroničnim bolnim stanjima tako što pojačavaju nervnu aktivnost. Važna funkcija SGĆ je stvaranje krvno-nervno tkivo barijere u perifernom nervnom sistemu, kao i uloga u sindromima praćenih bolom koji se opisuju u kliničkoj praksi. Simpatički ganglijski neuroni su mikromorfološki multipolarne nervne ćelije. Preganglijski simpatički aksoni formiraju mnoge aksodendritske sinapse sa dendritima GNĆ, dok su aksosomatske sinapse malobrojnije. GNĆ u GVSG sadrže neuropeptid Y (NPY), snažan vazokonstriktor, vazoaktivni intestinalni polipeptid (VPI), vazodilatator u CNSu, ali ne i supstancu P (SP). Gornji vratni simpatički ganglion ima moguću ulogu u mehanizmu nastajanja bola i važnu ulogu u kontroli kardiovaskularnih funkcija. Mastociti su uobičajeno prisutni u GVSG, mogu da učestvuju u zapaljenjskoj reakciji i da budu uključeni u razvoj bolnog stanja.