Sažetak
Spavanje je vitalan fiziološki proces u kojem ljudi provode gotovo jednu trećinu svog života. Savremeni stilovi života, rad u smenama, društveni jet lag i zagađenje plavom svetlošću iz okoline značajno kompromituju kvalitet spavanja kod svih starosnih grupa, posebno kod radno aktivnih i starijih osoba. Loš kvalitet spavanja pokazao se kao faktor rizika za niz bolesti, od kardiovaskularnih do neuroloških, uključujući malignitete.
Starenje je povezano s lošim kvalitetom spavanja, što starije ljude čini podložnijim razvoju raznih somatskih i mentalnih poremećaja. Nizak kvalitet spavanja kod starijih osoba ubrzava proces starenja i povećava rizik od razvoja različitih oboljenja. Društvo sve više nastoji da održi blagostanje i očuva zdravlje starije populacije, pri čemu se koncept zdravog starenja široko promoviše i prihvata.
Zdravo spavanje prepoznato je kao jedan od stubova zdravog starenja, posebno u svim politikama vezanim za Deceniju zdravog starenja. Jedan od glavnih problema povezanih sa spavanjem kod starijih je teškoća u razlikovanju fizioloških efekata starenja na obrasce spavanja od onih poremećaja spavanja koji su uzrokovani primarnim poremećajima spavanja, drugim bolestima ili lekovima. Loš kvalitet spavanja i narušena higijena spavanja povezani su sa povećanim rizikom od raznih hroničnih kardiovaskularnih bolesti. Pored toga, zdravo spavanje je od suštinskog značaja za kognitivne funkcije i prevenciju kognitivnog opadanja i oštećenja pamćenja kod starijih osoba. Odnos između neurodegenerativnih poremećaja i lošeg kvaliteta spavanja čini se da je bidirekcionalan, što se intenzivno proučava kod Parkinsonove bolesti. Redovna fizička aktivnost bi trebalo da bude sastavna komponenta strategija za upravljanje kvalitetom spavanja kod starijih, ali i kao preventivna strategija za očuvanje zdravog spavanja i zdravog starenja.
Ključne reči
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array
Array