Sažetak
У овом раду бавимо се психолошким процесима и понашањима који произилазе из учешћа појединаца у онлајн агресији, са посебним фокусом на процес социјалног поткрепљења у виртуелним заједницама. Теоријски оквири добро утемељени у психолошкој литератури, као што су деиндивидуација, морално дистанцирање и дигитална дезинхибиција, помоћи ће у идентификацији општих карактеристика онлајн агресора и специфичних понашања као што су подржавање путем лајкова, дељења и коментара подршке.
У настојању да се обухвати сложеност онлајн простора, представљен је иновативан и објашњавајући концепт назван Комфор колективне окрутности (ККО) – који као нови теоријски оквир описује како појединци смањују моралну нелагодност и повећавају психолошку угодност када учествују у штетним понашањима или понашањима којима подржавају агресивност других у дигиталном простору. Овај концепт објашњава растућу нормализацију онлајн агресије кроз добро проучене концепте и механизме као што су морално ублажење, дифузија одговорности и сузбијање емпатије, који су раније идентификовани и објашњени у литератури, али се сада посматрају у новом контексту, са новим значењима и новим последицама које остављају у виртуелној стварности.
ККО описује како појединци деструктивна понашања у која се упуштају морално оправдавају — интерпретирајући на тај начин да лично нису одговорни за такво понашање, што им омогућава да задрже позитивну слику о себи. Импликације овог концепта се разматрају у односу на образовање о дигиталној етици, стратегије превенције и програме интервенције усмерене на ублажење ширења штете на мрежи.